Kukam

Stvarno ne mogu više ove situacije s jebenim kovidom stalne brojke, preporuke, distance, maske i tako dalje. Iako se ja pridržavam svega! Danas hoću da kukam nakon dvije godine imam pravo, preko glave mi je svega i želim normalni život kao što je bio, a znam da to možda više nikad biti neće. Nije da sad nije okej samo previše svega, a samo puše za vratom ne možeš ovo, ne možeš ono. Na sve to ovaj hladni talas pa sjedi u kući, a ja to ne mogu navikla sam da se krećem hodam, idem u ofis, šetam i sve živo. Međutim ne možeš kad to reže, evo kukam i na hladnoću neka kukam, mogu sebi priuštiti jedan dan kad mi sve to smeta. Zimu nikad nisam ni voljela ko je voli nek mu je u kući 365 dana, a eto lakše je i po onim vrućinama bude teško jbg, ali ipak je lakše kako god okreneš. Makar sunce grije pa naveče prošetaš sjedneš i tako..